Vašington post: Kako pripremiti Avganistan za američko povlačenje

Vašington – Dok započinju bezbednosnu tranziciju u Avganistanu, Sjedinjene Američke Države veliku većinu svoje strategije, napora i resursa, usredsređuju na izgradnju avganistanskih snaga bezbednosti i slabljenje pobunjenika vojnim pritiskom.

Ipak, šira avganistanska država je u krizi. Avganistanci koje smo sreli, prilikom nedavnog putovanja u Kabul, upozoravaju na propadanje krhkih demokratskih institucija svoje zemlje. Ako se trenutni politički kurs nastavi, avganistanskim snagama bezbednosti možda neće ostati nikakva država koju treba da štite.

Jedan broj Avganistanaca – državnih zvaničnika, opozicionih aktera i pripadnika civilnog društva – tvrdi da SAD moraju komplikovano da balansiraju radi jačanja države.

Trebalo bi da izgladimo naše odnose sa predsednikom Avganistana Hamidom Karzajem, ali bezdavanja bezuslovne finansijske i političke podrške koja podriva institucije avganistanske države idoprinosi kulturi nekažnjivosti.

Oslanjanje isključivo na Karzaja ili nastojanje na njegovojmarginalizaciji bilo bi katastrofalno za stabilnost Avganistana.

Kretanje po tom minskom polju zahteva veštu diplomatiju koja koristi transparentnost,uslove i podsticaje u cilju pomoći Avganistanu da stvori politički sistem koji je postojan, kojiuključuje trenutnu opoziciju i ostavlja otvorena vrata za neki sporazum sa talibanskim elementima.

Bitne promene u američkoj politici su neophodne.

Prvo, potrebno je da SAD budu kristalno jasne u pogledu svojih ciljeva uAvganistanu, uz podršku političkog kursa koji je sinhronizovan sa vojnom strategijom izmeđusadašnjeg trenutka i 2014. godine, i dalje.

Teorije zavere su uveliko prisutne čak i na najvišimnivoima avganistanske vlade: da SAD žele da koriste Avganistan neodređeno dugokao bazu za projektovanje moći u Aziji i na Bliskom istoku u okviru nove „Velike igre”.

Mnogi Avganistanci vide naše proklamovane antiterorističke ciljeve kao sekundarne uodnosu na taj veći interes. To viđenje je delimično rezultat plodnog tla u Avganistanu za teorijezavere; ono je takođe rezultat kontradiktornih poruka koje stižu od američkih političara, naročito iz kongresa, ali takođe iz Obamine administracije.

Novi tim, koji predvode ambasador Rajan Kroker i general DŽon Alen, mora redukovatipogrešna shvatanja i napraviti neku civilno-vojno mapu puta koja bolje integriše našu političku,ekonomsku i vojnu strategiju. Taj plan mora da deluje unazad od 2014, kad se na osnovu

avganistanskog ustava izvodi tranzicija od Karzaja ka nekom demokratski izabranom nasledniku,kao i od savezničkih snaga ka avganistanskoj upravi.

Drugo, uprkos svojoj javnoj averziji prema izgradnji države, američka vlada mora da podržiavganistanske institucije i demokratske snage, uključujući medije, parlament, vrhovni sud,nezavisnu izbornu komisiju, pa čak i političku opoziciju. Iako ta tela ostaju slaba, ona kanališu višeavganistanskih glasova u politički sistem, stvarajući veću odgovornost.

Karzaj kaže da će napustiti položaj u 2014, i SAD moraju da rade s njim iavganistanskim parlamentom na reformisanju izbornog sistema kako bi se omogućilo formiranjepolitičkih stranaka i podržalo pojavljivanje avganistanskih lidera koji mogu da preuzmu položaje u

nacionalnom rukovodstvu posle njega.

Treće, SAD moraju efikasnije koristiti svoj uticaj radi podsticanja političkih iekonomskih reformi. Sporazum o strateškom partnerstvu, o kom se pregovara, nudi šansu da se

razjasne američki i avganistanski ciljevi i da se obezbede minimalni uslovi za dalju američkupodršku.

SAD bi trebalo da utvrde u okviru tog sporazuma posebne reforme tražene odAvganistanaca u zamenu za nastavljenu pomoć avganistanskoj vladi i njenim snagamabezbednosti.

Četvrto, SAD moraju da se posvete pomaganju avganistanskom političkomrešenju. Ambivalentnost u pristupu SAD stvara konfuziju u regionu i u avganistanskomrukovodstvu i povećava tenzije između avganistanske i američke vlade.

SAD treba da podrže postavljenje nekog međunarodnog posrednika, prihvatekancelariju u nekoj trećoj zemlji za razgovore sa talibanskim pobunjenicima, i podese svoj vojnipristup radi podržavanja nekog rešenja.

Moraju nastojati na otvorenom i transparentnom procesu, koji uključuje domaću opoziciju icivilno društvo, tako da se pronađu rešenja za njihove brige. Shvatanje koje izgleda ujedinjuječitav avganistanski politički spektar jeste da je Sjedinjenim američkim Državama potrebna neka sveobuhvatnaregionalna diplomatska strategija koja sprečava Pakistan da igra remetilačku ulogu.

Predsednik Obama je napravio ispravan korak najavivši početak tranzicije u Avganistanu.

Nakon skoro 10 godina, naši vojnici treba da počnu da se vraćaju kući, i avganistanske snagebezbednosti treba da preuzmu vođstvo.

Međutim, dok se odvija ta bezbednosna tranzicija, mi moramo da intenziviramo napore dapomognemo Avganistanu da ojača svoje političke institucije, sporazume o podeli vlasti iekonomske temelje kako bismo osigurali da ta zemlja bude sposobna da stoji na sopstvenim nogama.

(Politika)